ELSA Day 2018.

Home / Uncategorized / ELSA Day 2018.

ELSA Day – “ From Zero to Hero “

“ELSA Day” је интернационални пројекат који се сваке године одржава из области људских права. Први пут је одржан 20. марта 2013. године и тада је читава ЕЛСА мрежа радила заједно на реализацији јединственог форума за људска права, како би дискутовала о међународним и европским стандардима заштите и имплементације људских права. Форум је био удружен под слоганом “all different, all together”, идејом која се враћа на ЕЛСА- ину визију. Од тада смо наставили да заједнички демонстрирамо наше залагање за људска права кроз организовање различитих активности , које омогућавају студентима права да буду сваке године независни и критички чланови друштва.

 

  1. новембра у амфитеатру VII је одржана интерактивна панел дискусија “FROM ZERO TO HERO” коју је свечано отворила продекан за међународну сарадњу др Јелена Лепетић.

 

Учеснике је поздравила и професор Правног факултета универзитета у Београду др Драгица Вујадиновић, она се осврнула на значај образовања и могућности које се пружају, као и развој образовних институција, првих Универзитета и самог система образовања, првенствено кроз историју Србије. Такође, нагласила је да и поред свих напора да се образовање подигне на виши ниво постоје струје које се противе подстицају образовања, а изражена је и дискриминација, нарочито девојчица.

 

Након тога учесницима су приказана четири кратка видео снимка који су приказали каква је свакодневница ученика/студената из различитих крајева света, њихов систем образовања, (не)постојање дискриминације (позитивна, полна, расна), као и социјални, економски и културни утицај на образовање и развој деце и младих на одређеној територији (начин и услови за живот и студирање, врста транспорта до образовне институције, опремљеност образовних институција (дигитализација образовног система- коришћење рачунара и интернета за потребе образовања).

 

Након одгледаних видео снимка учесници су радили анкету која је за циљ имала да укаже на сличности и разлике које постоје у остваривању права на образовање у различитим крајевима света и да дају своје мишљење и оцену о систему образовања, предностима и манама тог система, као и да укажу шта је у том систему добра карактеристика, које недостатке има тај систем и како га унапредити. Учесници су такође оцењивали оценама од 1 до 10 систем образовања тих земаља. Андреј Милић је био гостујући предавач, адвокат, професор криминологије и асистент директора за програм мастер студија у области људских права на St.Thomas University School of Law у Мајамију. У свом обраћању он је говорио о систему образовања у Америци, како изгледа студирање, какав је социјални живот студената, о трошковима студирања, стипендијама и радним местима где се може добити запослење приликом студирања. Након предавања се у делу намењеном за питања отворила дискусија о програмима размене за студенте где је предавач испричао своја искуства из Костарике, Шпаније, Немачке, а уједно и упоредио системе образовања у тим земљама.

 

Посебно смо поносни што је баш наш догађај, међу бројним догађајима других националних и локалних група из ЕЛСА мреже, изабран као добро осмишљен за обележавање ELSA day-a и награђен промотивним материјалима Савета Европе.

Резултати анкете на интерактивној панел дискусији

На спроведеној анкети је постављено једанаест питања отвореног типа о системима образовања и праву на образовање у свету. Посебна пажња посвећена је Непалу и Кини (Азија), Немачкој и Финској (Европа), Африци и Србији. У анкети је учествовало шездесет шест људи.

 

Азија

 

  1. Шта највише утиче на околности да су девојчице малобројније у школама?

 

Низак  животни  стандард  и  недостатак  привредног  развоја 28,57%
односно инфраструктуре  
   
Религијско и културно наслеђе (патријархат) 24,76%
   
Рана удаја 22, 85%
   
Дискриминација девојчица 15, 24%
   
Продаја девојчица и принудни рад 8, 57%
   
2. Да ли образовање има цену?  
   
Да 57, 81%
   
Не 39, 06%
   
Зависи од квалитета система образовања одређеној средини 3, 13%
   

 

Европа

 

  1. Да ли сматрате да је дуално образовање предност? Образложите.

 

Да, јер је најбољи начин учења практична употреба теоријских 81, 54%
знања и већа стручност кадрова  
Не,  јер  се  ученици  усмеравају  ка  одређеној  области  и  то 7, 69%
спречава  ширење  видика  и  онемогућава  да  се  истовремено  
посвете различитим сферама интересовања (областима)  
Зависи од квалитета система образовања у ком се примењује 10, 77%
   

 

  1. Колико сати недељно ученик/студент треба посветити образовању?

 

20 – 30 37, 88 %
Индивидуално 18, 18%
30 – 40 16, 67%
Више од 40 15, 15%
Мање од 20 12, 12%

 

Африка

 

  1. Који су разлози што велики број деце у Африци не похађа наставу?

 

Недостатак  финансијских  средстава,  недовољно  развијена 55, 65%
инфраструктура, учесталост ратних сукоба  
Лоши   услови   за   образовање   (мањак   и   неопремљеност 20, 16%
образовних  институција,   немогућност  транспорта  деце  до  
школа)  
Принудни рад деце 12, 10%
Обичаји 6, 45%
Дискриминација 5, 64%

 

  1. На који начин међународне организације могу да побољшају свој хумманитарни рад и унапреде право на образовање?

 

Промоција значаја и права на образовање 32, 10%
Донације 25, 92%
Подстицање побољшања услова за образовање (сарадња са 18, 52%
институцијама, подстицање родитеља да дозволе образовање  
деце)  
Волонтерски рад и размена стручних кадрова 13, 58%
Побољшање привредне, политичке ситуације у земљи, 9, 88%
промоција владавине права и подстицање умањења грађанских  
сукоба  

 

Србија

 

  1. Да ли је у Србији довољно изражена позитивна дискриминација?

 

Да 53, 03%
Не 34, 85%
Делимично 12, 12%
2. Како додатно унапредити образовање у Србији?  
   
Комплетна реформа образовања (усвајање дуалног образовања 70, 21%
и  Болоњског  система,  финансијска  улагања  у  образовне  
институције, дигитализација образовног система, унапређење  
стручних кадрова)  
Побољшање развоја инфраструктуре 8, 51%
Развој критичког и креативног мишљења 7, 45%
Стварање једнаких шанси (образовање, запослење) 7, 45%
Развијање свести о значају и исплативости образовања 6, 38%

 

  1. Оцените услове образовања (1 – јако лоше, 5 – одлично).

 

Финска 4, 49
Немачка 4, 07
Кина 3, 16
Србија 2, 87
Непал 1, 98
Африка 1, 80
*просечне оцене  
2. Где је највећа дискриминација?  
   
Африка 39, 51%
Непал 38, 27%
Неразвијени делови света 12, 35%
Немачка 3, 70%
Кина 3, 70%
Србија 2, 47%
3. Наведите предности ових система.  
   
Реформа  система  образовања  (Болоњски  систем  и  дуално 53, 85%
образовање),  реорганизација  наставног  плана  и  програма,  
дигитализација, омогућавање бесплатног студирања  
Позитивна дискриминација, поштовање система вредности и 18, 68%
постојање толеранције  
Развој критичког мишљења и подстицање ученика на учешће у 16, 48%
раду  
Помоћ и подршка ученицима у изучавању интересних области, 10, 99%
посвећеност ученицима  

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *